Slobodan Brkić, IT stručnjak, govori deset jezika, svira klavir, komponuje, pjeva duhovnu muziku i studira međunarodne odnose na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Rođen je 1989. godine u Beogradu. Zajedno sa sestrama, Verom i Nadom, bio je u inkubatoru kada je nastalo takozvano inkubatorsko slepilo. Sa 17 mjeseci je operisan prvi put u Bostonu.
Za računare je počeo da se interesuje kao tinejdžer. Shvatio je da uz njihovu pomoć može biti nezavisan, produktivan i najvažnije koristan društvu, toliko koristan da je postao stručnjak u oblasti sajber bezbjednosti.
Branio je sisteme velikih kompanija i banaka, postavljao je linije odbrane protiv islamističkih organizacija, dobio je priliku i da sarađuje sa Federalnom kriminalističko-istražnom i obaveštajnom agencijom (FBI) Sjedinjenih Američkih Država.
On je u svom gostovanju u emisiji Crna hronika ispričao svoju spektakularnu životnu priču.
– Problema je naravno bilo kao i diskriminacije, ali nikada na to nisam gledao kao na problem već kao na izazov. Deca su jako nestašna i nekad mogu da budu surova. Smatraju da ako je njima smešno, to može biti i dovoljno. Dešavalo se da mi jedno dete ponudi žvaku, a umesto nje mi da gumicu. Mislići da slepi ljudi osim što ne vide, nemaju nikakav drugi osećaj. Nisam mu zamerio po tom pitanju jer sam shvatio da mali ima neki problem ili kompleks. To dolazi iz kuće – rekao je Brkić.
– Za kompujutere sam počeo da se interesujem u ranom tinejdžerskom dobu oko 14, 15 godina. Uvek sam voleo da budem samostalan, a manje da se uzdam u druge ako ne moram. Računari su mi pokazali da čovek sam može dosta da uradi, ne samo da ne traži pomoć od drugih već i drugima da pomaže – rekao je Brkić.
Njegova IT karijera je bogata, međutim, on je svoju karijeru započeo na neku vrstu prestupničkog načina. Hakovao je tadašnji sajt velike telekomukacione kompanije u svrhu učenja japanskog jezika besplatno.
– Jedini način da se razgovara sa ljudima, bilo je da se zove preko telefonskih linija. Ja sam se poslužio resursima tih telefonskih linija i onda sam mogao besplatno da razgovaram sa celim svetom. Ja to nisam radio iz koristi ili materijalnog bogatstva, već sam smatrao da ako naučim neki jezik ili nekoliko njih, kao takav bih bio korisniji društvu. Kasnije bi mogao da pomažem drugim ljudima u učenju tih jezika – istakao je.
Nakon toga dobio je ponudu FBI koja se teško odbija.
– Bio sam kontaktiran od strane američke sajber službe i bilo mi je rečeno uzmi ili ostavi. Posao ili pravna sankcija. Počelo je sa beta testiranjem, pravljenjem sajtova, baze podataka, umrežavanje raznih sistema, a onda je to prešlo na neki novi nivo kako je rasla IT industrija. Kada je ova tzv. islamska država počela da bude popularna. Oni su osim što su zauzimali fizički teritorije na Bliskom istoku, oni su takođe vršili sajber napade. Tako da sam od tih običnih testiranja, pa do programiranja, prešao na odbranu od tih sajber napada – rekao je Brkić.
Potom je otkrio kako izgledaju ti sajber napadi.
– Do tada su hakerski napadi bili samo u smislu da se hakuje neki sajt, obori i da on više ne postoji. Obori se sistem i pokradu se podaci ili najgore tada da dođe do stradanja hard diska i brisanja podataka. Međutim, oni su pravili takve viruse da ako uđu u kompjuter, nateraju ga da se on pregreje do te mere da on čak ne stigne da se ugasi. Svaki kompjuter ima svoj “overheating system” koji taj virus blokira i zatim kompjuter momentalno eksplodira i samim tim ste ugroženi.
U nekoliko navrata svojim kolegama Japancima držao je govore. Držao je govor japanskog cara, ali i govor Fidel Kastra iz UN koji je trajao 7 sati. Međutim, nije toliko zapunjujuće to što je držao govor, već to što je on sve te govore znao napamet.
– Ako dođe do nekog hakerskog napada i ako sam ja sam sa 20 ljudi protiv 800 veoma opasnih hakera gde ako jedan virus uđe u kompjuter može da ubije čoveka na mestu. Ja ne mogu da kažem ljudi povlačite se i isključujte konekcije. Tada ja održim govor gde ih podstaknem. Pošto Japanci čuvaju taj svoj duh, ja ih podsetim na njihove korene pa održim govor japanskog generala ili cara. Ako su latino ljudi u pitanju održim im govor Fidela Kastre ili Če Gevare. Ako su Amerikanci u pitanju onda održim Kenedijev govor – rekao je Brkić i dodao:
– Znam preko 850 govora napamet. Dovoljno mi je da čujem jednom ili dva puta govor i ja ga odmah zapamtim. Ja nisam te govore učio iz dosade, već sam smatrao da će to nekome koristiti. Različitim grupacijama koriste različiti govori.
Izvor: kurir.rs
